Šta je mamografija?

Mamografi su verovatno najvažniji alat koji lekari imaju ne samo za skrining raka dojke, već i za dijagnozu, procenu i praćenje ljudi koji su imali rak dojke. Bezbedan i prilično precizan, mamograf je rendgenska fotografija dojke i tehnika koja se koristi već više od 50 godina.

Za žene sa prosečnim rizikom, skrining mamografije treba da se obavljaju svake godine počevši od 40. godine kako bi se proverilo da li u dojkama postoje rane naznake raka dojke.

Ako imate veći rizik od raka dojke, vi i vaš lekar možete odlučiti da počnete sa skriningom u mlađoj dobi, odnosno pre 40. godine života.

Dijagnostički mamografi se razlikuju od skrining mamografije. Dijagnostički mamografi se fokusiraju na dobijanje više informacija o određenom području (ili područjima), obično zbog sumnjivog skrining mamografa ili primećene sumnjive kvržice. Dijagnostički mamografi prave više slika nego skrining mamografi.

Kada se obavlja mamografski pregled dojki?

Većina skrining mamografija uključuje dva pogleda na svaku dojku iz različitih uglova. Dijagnostički mamografi podrazumevaju više pregleda nego skrining mamograf. Čak i ako imate kvržicu samo na jednoj dojci, slikaće se obe dojke. Ako ste ranije radili mamograf, radiolog bi trebalo da uporedi vaš stari mamograf sa novim da bi potražio promene..

Dok traže mogući rak, vaši lekari takođe mogu naići na mase ili strukture u dojci koje zaslužuju dalju istragu, uključujući:

• Kalcifikacije: Kalcifikacije su sitne mrlje kalcijuma - poput zrna soli - u mekom tkivu dojke koje ponekad mogu ukazivati na prisustvo ranog raka dojke. Kalcifikacije se obično ne mogu osetiti, ali se pojavljuju na mamografu. U zavisnosti od toga kako su grupisane i njihovog oblika, veličine i broja, vaš lekar će možda želeti da uradi dodatne testove.
• Velike kalcifikacije - "makrokalcifikacije“ - obično nisu povezane sa rakom. Grupe malih kalcifikacija zbijene jedna uz drugu, nazvane "klasteri mikrokalcifikacija", povezane su sa dodatnom aktivnošću ćelija dojke. U većini slučajeva ovo je nekancerogeni rast ekstra ćelija, ali ponekad se klasteri mikrokalcifikacija mogu pojaviti i u područjima ranog raka.
• Ciste: Za razliku od kanceroznih tumora, koji su čvrsti, ciste su mase ispunjene tečnošću u dojci. Ciste su veoma česte i retko su povezane sa rakom. Kontrolni ultrazvuk je najbolji način da se razlikuje cista od raka, jer zvučni talasi prolaze pravo kroz cistu ispunjenu tečnošću. Čvrste grudvice, s druge strane, odbijaju talase pravo nazad do filma.
• Fibroadenomi: Fibroadenomi su pokretne, čvrste, zaobljene kvržice sastavljene od normalnih ćelija dojke. Iako nisu kancerogene, ove kvržice mogu rasti. A svaka čvrsta kvržica koja postaje sve veća se obično uklanja kako bi se uverilo da nije rak. Fibroadenomi su najčešća vrsta grudnog tkiva, posebno kod mladih žena.

Kako izgleda mamografski pregled dojki?

Prilikom pristupanja mamografu, tehnolog postavlja i kompresira vaše dojke između dve prozirne ploče. Ploče su pričvršćene za visoko specijalizovanu kameru, koja snima dve slike dojki iz dva pravca.

Mamografija može biti bolna za neke žene, ali za većinu je blago neprijatna, a osećaj traje samo nekoliko sekundi. Kompresija dojke je neophodna da bi se spljoštila, smanjila i izjednačila debljina dojke. Rendgenski zrak treba da prodre u što manje slojeva tkiva koji se preklapaju. Od početka do kraja, ceo postupak traje oko 20 minuta. Dijagnostički mamograf generalno traje više vremena od skrining mamografa, jer snima više slika iz više uglova.

Mamografija podrazumeva minimalno izlaganje zračenju. U stvari, količina izlaganja zračenju savremenih mamografskih aparata je mnogo manja nego što je bila prethodnih decenija.

Ako ste imali operaciju dojke iz nekog drugog razloga, kao što je benigna biopsija ili operacija za smanjenje veličine vaših dojki, radiolog će želeti da zna gde su ti ožiljci u slučaju da se ožiljno tkivo mora razlikovati od druge vrste abnormalnosti. Ako ste imali operaciju raka dojke, male metalne kuglice će biti zalepljene na vašu kožu da obeleže vaš ožiljak. Vaš ožiljak definiše mesto sa najvećim rizikom od recidiva.

Prednosti mamografskog snimanja dojki

• Smanjuje smrtnost od raka dojke.
• Smanjuje rizik od potrebe da se pacijentkinja podvrgne hemoterapiji. Skrining često omogućava otkrivanje karcinoma u ranoj fazi razvoja. Tada je moguće lečenje bez hemoterapije.
• Omogućava ženama da imaju vrlo detaljan uvid u zdravlje svojih dojki.
• Veoma veliki broj žena (skoro čak 98%) neće imati rak dojke ako mamografi i dodatni pregledi ne otkriju rak.

Rizici mamografskog snimanja dojki

Mamografi vas izlažu veoma niskim dozama zračenja i to je jedini rizik koji se pominje i vezuje za ovu vrstu pregleda. Potrebno je objasniti da doze zračenja koje se primenjuju i oslobađaju tokom ove vrste pregleda ne ostavljaju nikakve dugoročne posledice po telo pacijentkinje.