Šta je ishemija mozga?

Ishemija mozga je po život opasno zdravstveno stanje koje se dešava kada postoji nedostatak dotoka krvi u mozak. To se obično dešava zbog krvnih ugrušaka, ali se mogu desiti i iz drugih razloga.

Ishemija je kada ćelije u telu nemaju dovoljan protok krvi, što dovodi do njihove smrti. Kada se to dogodi u delovima mozga, gubite sposobnosti koje kontrolišu te oblasti mozga. Ako te moždane ćelije umru, to može dovesti do trajnog oštećenja mozga ili čak smrti.

Koji su simptomi ishemije mozga?

Simptomi cerebralne ishemije uključuju:

• Slabost u jednoj ruci ili nozi
• Slabost u celoj jednoj strani tela
• Vrtoglavicu, dvostruki vid
• Slabost na obe strane tela
• Teškoće u govoru
• Nerazgovetan govor
• Gubitak koordinacije

Koji su uzroci ishemije mozga?

Cerebralna ishemija može biti rezultat različitih uzroka. Najčešći uzroci su ateroskleroza sudova koji dovode krv do mozga, bolesti srca (posebno atrijalna fibrilacija) koje mogu da izazovu stvaranje embolije kroz krvotok dospeju do moždanih sudova i uzrokuju opstrukciju, bolest malih krvnih sudova koja izaziva okluziju malih arteriola, koje su prepoznate kao predisponirajući faktori za visok krvni pritisak i dijabetes. Štaviše, ređi su uzroci kao što su poremećaji koagulacije, određene genetske bolesti, disekcija cerebralnih sudova, upotreba određenih lekova i droga.

Dijagnostikovanje ishemije mozga

Najčešći testovi koji se rade kada zdravstveni radnik posumnja na ishemiju mozga uključuju:

• Neurološki pregled podrazumeva da će lekar pažljivo ispitati kako funkcioniše nervni sistem kako bi identifikovao bilo kakve znakove ili simptome koji mogu ukazivati na neurološke probleme.
• Kompjuterska tomografija (CT skener). CT skener pomaže u dijagnostikovanju ishemije mozga pružajući brzu sliku mozga i identifikaciju moždanih infarkta, što je korisno u hitnim situacijama.
• Laboratorijski testovi krvi (traženje znakova infekcija ili oštećenja srca, provera sposobnosti zgruša vanja i nivoa šećera u krvi, testiranje koliko dobro funkcionišu bubrezi i jetra, itd.)
• Skeniranje magnetnom rezonancom (MR). MR (magnetna rezonanca) mozga pruža detaljniju sliku mekih tkiva mozga i pomaže u razlikovanju između različitih tipova tkivnih promena uzrokovanih ishemijom, što je od koristi za detaljnu analizu stanja mozga.
• Elektroencefalogram (EEG), iako ređi, može isključiti napade ili srodne probleme.
• Dopler ultrazvuk je bezbedna tehnika koja koristi zvučne talase za merenje brzine protoka krvi kroz krvne sudove u mozgu.
• Multislajsni CT skener (MTSC) može brzo snimiti mozak i identifikovati promene u tkivu koje su posledica nedovoljnog snabdevanja kiseonikom (ishemije). Ovo je od izuzetne važnosti u hitnim situacijama kada je brza dijagnostika ključna za primenu odgovarajućeg lečenja.

Lečenje ishemije mozga

Lečenje ishemije mozga predstavlja složen proces koji ima za cilj sprečavanje ili minimiziranje oštećenja mozga usled nedovoljnog dotoka krvi. Ovo stanje može biti uzrokovano blokadom ili suženjem krvnih sudova u mozgu, što dovodi do nedostatka kiseonika i hranjivih materija u moždanom tkivu. Važno je da se lečenje započne što je pre moguće kako bi se sprečile trajne posledice.

Prva linija terapije u akutnim slučajevima ishemije mozga je terapija trombolizom. Ova procedura uključuje upotrebu lekova poput alteplaze koji se primenjuju intravenski kako bi se rastvorili krvni ugrušci koji blokiraju krvne sudove mozga. Tromboliza se najefikasnije primenjuje u prvih nekoliko sati od nastanka simptoma kako bi se maksimalno smanjila šteta na mozgu.

Pored trombolize, endovaskularna terapija može biti opcija za pacijente sa većim krvnim ugrušcima u velikim krvnim sudovima mozga. Ova procedura se obavlja putem katetera koji se uvodi kroz arteriju, omogućavajući hirurgu da fizički ukloni ugrušak ili primeni mehaničku trombektomiju.

Nakon stabilizacije pacijenta, važno je primeniti terapiju koja sprečava nastanak novih krvnih ugrušaka. To obično uključuje antiagregacijske lekove kao što su aspirin ili klopidogrel, koji sprečavaju zgruša vanje krvi i smanjuju rizik od novih moždanih udara.

Fizikalna terapija i rehabilitacija igraju ključnu ulogu u oporavku pacijenata nakon ishemijskog moždanog udara. Ovi programi pomažu u obnavljanju funkcionalne sposobnosti i smanjenju invalidnosti, fokusirajući se na poboljšanje pokretljivosti, govora i samostalnosti pacijenta.

Kontrola faktora rizika kao što su visok krvni pritisak, dijabetes, visok holesterol i pušenje takođe je od velike važnosti za prevenciju budućih moždanih udara. Promene u načinu života, kao što su zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost i prestanak pušenja, igraju ključnu ulogu u dugoročnoj prevenciji ishemijskog moždanog udara.

Uz individualizovan pristup lečenju, koji uzima u obzir specifične potrebe i stanje svakog pacijenta, integracija ovih terapijskih pristupa može značajno poboljšati prognozu i kvalitet života osoba koje su pretrpele ishemijski moždani udar.

Prevencija

Za prevenciju ishemije mozga preporučuje se ne pušiti, redovno vežbati, održavati normalnu težinu, ograničiti konzumaciju alkohola, jesti zdravu ishranu sa malo soli i redovno pratiti krvni pritisak i šećer u krvi. Kod starijih od 50 godina korisno je uraditi ultrazvuk arterija koje dovode krv do mozga, kao i elektrokardiogram i kardiološki pregled (naročito ako imate palpitacije).