Šta je tumor štitne žlezde?

Tumor štitne žlezde ili štitnjače je čvor koji se razvija u štitnoj žlezdi. Štitna žlezda se nalazi u prednjem delu vrata i igra ključnu ulogu u regulaciji metabolizma tela. Ima oblik leptira ili štita i sastoji se iz dva režnja (krila) koji su povezani tankom trakom tkiva po imenu istmus. Štitna žlezda svojim unutrašnjim lučenjem ima ključnu ulogu u regulaciji različitih metaboličkih procesa u telu, kao što su: proizvodnja hormona štitne žlezde, kontrola energetskog metabolizma, regulacija telesne temperature, rast i razvoj, kontrola srčanog ritma, regulacija raspoloženja i mentalnog zdravlja…

U početku neće imati nikakve simptome, ali kako tumor štitne žlezde bude rastao izraziće simptome poput otežanog gutanja, otoka na vratu i promene glasa.

Tumor štitne žlezde se deli u nekoliko vrsta, najveća podela je na benigne i maligne tumore. Najveći deo tipova raste sporo, ali postoje i tipovi koji su dosta agresivniji. Stopa raka štitne žlezde je u stalnom porastu. Zahvaljujući poboljšanom tehnologijom koja omogućava zdravstvenim radnicima da lakše ustanove stadijum i tip tumora većina karcinoma štitne žlezde je izlečiva.

Žene oboljevaju od tumora štitne žlezde tri puta više nego muškarci, najčešće u periodu od tridesete do pedesete godine.

Zašto dolazi do pojave tumora štitne žlezde?

Tumor štitne žlezde nastaje kada ćelije u štitnoj žlezdi razviju promene u svojoj DNK. DNK sadrži uputstva koja govore ćeliji šta da radi. Promene, odnosno mutacije, prenose ćelijama da brzo rastu i razmnožavaju se. Kada zdrave ćelije izumru, akumulirane ćelije formiraju masu i ona se naziva tumor.

Još uvek nije poznato šta izaziva DNK promene koje uzrokuju karcinom.

Simptomi štitne žlezde

Karcinom štitne žlezde u ranoj fazi ne pokazuje nikakve simptome. Prilikom rasta može ispoljiti simptome kao što su:

• Čvor (kvržica) koja se može napipati kroz kožu na vratu
• Promena glasa, povećana promuklost
• Otežanje pri gutanju
• Nadutost limfnih čvorova na vratu
• Bol u grlu i vratu

Tipovi tumora štitne žlezde

Rak štitne žlezde je maligni tumor koji se razvija u ćelijama štitne žlezde. Tumor štitne žlezde je razvrstan na osnovu vrsta ćelija koje se nalaze u tumoru. Na osnovu mikroskopske analize uzorka tkiva određuje se tip karcinoma i dalje lečenje istog.

Tipovi karcinoma štitne žlezde:

• Diferencirani karcinom štitne žlezde. Obuhvata tipove karcinoma štitne žlezde jer potiču od ćelija štitne žlezde koje zadržavaju sposobnost da se diferenciraju i zadrže neke karakteristične osobine zdravih ćelija štitne žlezde.
• Papilarni rak štitne žlezde. Najčešći tip raka štitne žlezde. Može se nastupiti u bilo kom uzrastu, ali uglavnom pogađa osobe starosti od 30 do 50 godina. Papilarni karcinom štitne žlezde je mali i dobro reaguje na lečenje, čak i ako se ćelije karcinoma šire na limfne čvorove. Jako mali deo papilarnih karcinoma štitne žlezde je agresivan.
• Folikularni rak štitne žlezde. Ova retka vrsta raka štitne žlezde je najzastupljenija kod osoba starijih od 50 godina. Folikularne ćelije se nečesto šire na limfne čvorove na vratu. Agresivni oblici ove vrste se mogu proširiti na druge delove tela, uglavnom na kosti i pluća.
• Rak štitne žlezde Hurthle ćelija. Redak, ali agresivan tip koji zahvata strukture na vratu i širi se na druge organe. Smatrao se vrstom folikularnog karcinoma štitne žlezde, ali je ustanovljeno da se ćelije ponašaju drugačije i samim tim reaguju na drugačije tretmane.
• Slabo diferenciran rak štitne žlezde. Ovaj, takođe redak oblik raka štitne žlezde, agresivniji je od ostalih diferenciranih karcinoma i uglavnom ne reaguje na uobičajene terapije.
• Anaplastični rak štitne žlezde. Najzastupljeniji kod osoba starijih od 60 godina. Ovaj oblik raka je redak i težak za lečenje zbog brzine rasta. Pomoću tretmana se može usporiti napredovanje bolesti. Ispoljava jake simptome kao što su: otežano gutanje i disanje i otok vrata.
• Medularni rak štitne žlezde. Ovaj redak tip karcinoma štitne žlezde započinje u ćelijama štitne žlezde takozvanim C ćelijama, koje proizvode hormon kalcitonin. Povišen nivo kalcitonina u krvi može ukazati na ovaj oblik raka štitne žlezde u vrlo ranoj fazi. Neki medularni rak štitne žlezde uzrokovani su genom zvanim RET koji se prenosi sa roditelja na decu. Promene u genu RET mogu uzrokovati porodični medularni karcinom štitne žlezde i višestruku endokrinu neoplaziju, tip 2. Porodični medularni karcinom štitaste žlezde povećava rizik od oboljenja raka štitaste žlezde.
• Druge retke vrste. Ostale retke vrste raka mogu se započeti u štitnoj žlezdi.

Koje su faze tumora štitne žlezde?

Zdravstveni radnici koriste sistem za postavljanje da bi utvrdili da li se i koliko daleko rak štitne žlezde proširio. Kada ćelije karcinoma metastaziraju, one se prvo šire na obližnje limfne čvorove. Nakon toga, karcinom se može proširiti i na udaljene limfne čvorove, organe i kosti. Faze karcinoma štitne žlezde se kreću od I-IV. Što je veća faza, to se rak više proširio.

Dijagnostikovanje tumora štitne žlezde

Nakon detaljno obavljenog razgovora sa lekarom, gde će se uputiti u simptome, lekar će pristupiti fizičkom pregledu, laganim opipavanjem predeo vrata prstima. Postoji nekoliko načina za snimanje i dijagnostiku karcinoma štitne žlezde, uključujući:

• Ultrazvuk (sonografija) : Često se koristi kao prva metoda za procenu promena u štitnoj žlezdi. Ultrazvuk može pomoći u identifikaciji čvorova ili promena u štitnoj žlezdi i proceni njihove veličine, oblika i karakteristika. Ova tehnika često pomaže u razlikovanju benignih čvorova od malignih promena.
• Scintigrafija štitne žlezde: Scintigrafija je nuklearna medicinska procedura koja se koristi za analizu funkcionalne aktivnosti štitne žlezde. Pacijentu se daje mala količina radioaktivnog materijala koji se apsorbuje od strane štitne žlezde. Zatim se koristi specijalna kamera za snimanje raspodele radioaktivnog materijala u štitnoj žlezdi. Ova procedura može pomoći u identifikaciji "vrućih" i "hladnih" čvorova, što može biti korisno u dijagnostici.
• Biopsija tankom iglom (fine-needle aspiration or FNA) : Biopsija tankom iglom je postupak u kojem se tankom iglom uzima uzorak tkiva iz štitne žlezde radi analize pod mikroskopom. Ova procedura se često koristi za potvrdu prisustva karcinoma i za tipizaciju karcinoma. FNA je precizna i minimalno invazivna metoda.
• CT (računarska tomografija) i MR (magnetna rezonanca) : CT i MR skeniranje mogu se koristiti za detaljnije prikazivanje štitne žlezde i njenog okolnog tkiva. Ove metode su korisne za procenu širenja karcinoma štitne žlezde i za planiranje hirurškog lečenja.
• PET (pozitronska emisiona tomografija) : PET skeniranje se koristi za procenu širenja karcinoma i identifikaciju metastaza u drugim delovima tela. To uključuje primenu radioaktivnih materijala koji se akumuliraju u aktivnim ćelijama, što može pomoći u detekciji metastaza.

Ove tehnologije se često koriste zajedno kako bi se postavila tačna dijagnoza i planiralo lečenje karcinoma štitne žlezde. Važno je napomenuti da će lekar odabrati odgovarajuće metode dijagnostike na osnovu specifičnih okolnosti svakog pacijenta.

Tretiranje tumora štitne žlezde

Tretman tumora štitne žlezde zavisi od tipa tumora, stadijuma bolesti, starosti pacijenta, opšteg zdravstvenog stanja i drugih faktora. Glavne metode tretiranja tumora štitne žlezde uključuju:

• Hirurško uklanjanje (tiroidetomija) : Ovo je često prva linija lečenja za većinu tumora štitne žlezde. Cilj operacije je uklanjanje dela ili celokupne štitne žlezde, uključujući tumore. Hirurg obično pokušava sačuvati što više zdravog tkiva štitne žlezde koliko je to moguće, ali u nekim slučajevima može biti potrebno potpuno uklanjanje. Nakon operacije, pacijent će često morati uzimati hormonsku zamensku terapiju za održavanje normalnog nivoa hormona štitne žlezde u telu.
• Radioterapija: Radioterapija se koristi za uništavanje preostalih ćelija tumora ili za kontrolu širenja karcinoma, posebno kod agresivnijih tipova kao što je anaplastični karcinom. Može se primeniti spoljna zračenja (eksterna radioterapija) ili interna radioterapija (npr. radioterapija radioaktivnim jodom).
• Terapija radioaktivnim jodom (radiojodna terapija) : Ova terapija se često koristi nakon hirurškog uklanjanja tumora, posebno za papilarni i folikularni karcinom. Pacijentu se daje oralni tretman radioaktivnim jodom, koji se apsorbuje od strane preostalih ćelija štitne žlezde. Ova terapija može pomoći u eliminaciji preostalih ćelija karcinoma.
• Hormonska terapija: Pacijenti čijoj je štitnoj žlezdi uklonjena hormonska terapija može biti neophodna za održavanje normalnih nivoa hormona štitne žlezde u organizmu. Ovo uključuje uzimanje hormona tiroksina kao zamene za prirodne hormone štitne žlezde.
• Hemioterapija: Hemioterapija se retko koristi za tretiranje karcinoma štitne žlezde, ali može biti opcija za agresivnije tumore koji se ne reaguju na druge terapije.
• Ciljane terapije: Nekoliko ciljanih terapija razvijeno je za tretiranje naprednih karcinoma štitne žlezde, kao što je terapija inhibitorima tirozin kinaze.

Redovno praćenje i testiranje nakon tretmana je takođe važno kako bi se osiguralo da karcinom ne napreduje ili se ne vrati.